Primer dobre prakse koleginice Jasmine Kovačević

Primer dobre prakse nam šalje koleginica Jasmina Kovačević iz OŠ “Dositej Obradović” Novi Sad.
UPOZNAJMO VODU – KOLEVKU ŽIVOTA
Još su antički mislioci stare Grčke uočili postojanje četiri elementa na kojima počiva život na našoj planeti. To su: vatra, voda, vazduh i zemlja. Mi smo se odlučili da našu pažnju posvetimo vodi.
Ova tema je prilično široka pa je zahtevala različite pristupe u svojoj obradi: geografski, biološki, fizičko – hemijski, ekološki, literarni. Učenici su se samostalno opredeljivali za pojedine pristupe, već prema svom afinitetu. Na taj način su se formirale grupe. Za rad su učenici koristili sledeći materijal: hamer papir u različitim bojama, makaze, slike, lepak, flomastere, različite tekstove. Trudili su se da posao obave samostalno uz što manju pomoć nastavnika.
,,Geografi” su pravili male panoe sa slikama koje su predstavljale vodene objekte: more, reka, potok, izvor, bara, jezero, vodopad, slap, pećinski ukras koje je stvarala voda. Slike su obeležili nemačkim nazivima. Zatim su prikazali i tekovine starih civilizacija koje su nastale uz velike reke ( Nil, Tigar, Eufrat, Dunav ): Egipatske piramide kao jedno od sedam svetskih čuda, slikovno pismo ( klinasto i hijeroglifi ), neolitske figure Lepenskog vira, Starčeva i Vinče.
,,Biolozi” su upoznali značaj vode za živa bića. U procesu fotosinteze od nje se proizvodi organska materija i kiseonik. Zato se kaže da bez vode nema života. Zatim su napravili dva panoa. Jedan je sa 14 morskih organizama ( morska zvezda, kit, hobotnica… ) , a drugi je sa 12 slatkovodnih organizama ( šaran, žaba, lokvanj … ) .
Za ovaj rad su koristili dva crna hamer papira na koji su lepili aplikacije vodenih organizama. Na osnovu toga sačinjen je nemačko – srpski rečnik sa 26 reči od imena ovih živih bića.
,,Fizičari i hemičari” su prvo proučavali fizičko – hemijske osobine vode, kao što su agregatno stanje (tečno, čvrsto, gasovito) i hemijske osobine (bez boje, ukusa, mirisa). Ovo prouzrokuje razne oblike pojavljivanja vode; u vidu kiše, snega, leda, magle… To je poslužilo učenicima da poprave rečnik sa ovim terminima. Agregatno stanje vode određuje i razne sportove: vaterpolo, plivanje, skijanje, klizanje… Nazive ovih sportova učenici su ispisali na 24 kartončića (12 sa nemačkim i 12 sa srpskim rečima), a onda izveli igru ,,Šta kome pripada”, npr. schwimmen – plivanje…
,,Ekolozi” su se bavili problemom zagađivanja i zaštite vode. To je globalni problem na koji nas svake godine podseća svetski dan vode ( 22. mart ).
Učenici su koristili brošure koje tretiraju ovu problematiku. Potom su na kartončiće ispisivali poruke na nemačkom jeziku, npr. : ,,Bez vode nema života”, ,,Bez vode nema kiseonika”…
Pri tom su svako slovo drugačije bojali kako bi poruka svojim šarenilom privukla pažnju.
,,Književnike” su zanimale pesme, poslovice, zagonetke i narodna verovanja vezana za vodu. Odabrali su pesmu ,,Voda” jer prikazuje kruženje vode u prirodi. Onda su na kartone ispisivali poslovice ( ,,Tiha voda breg roni” … ) , narodna verovanja ( ,,Ako je januar kišovit, bure će biti prazno” … ) i zagonetke ( ,,Šta je to? Kad kiša pada – mokro je, kad sneg pada – belo je, kad smrzava – zaleđeno je” ) (Voda) .
Na kraju smo napravili malu izložbu i kroz nju prezentovali ono što su učenici uradili.
Jasmina Kovačević,
prof. nemačkog jezika
OŠ „Dositej Obradović“
Novi Sad